Честа питања

Након разматрања Вашег поднеска утврђено је да се ситуација коју сте описали сматра за неовлашћену потрошњу, у смислу прикључења објекта на дистрибутивну мрежу без одговарајуће електроенергетске сагласности у складу са одредбом члана 90. став 1. тачка а) Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом – у даљем тексту: Општи услови („Службени гласник Републике Српске“ број 85/08.

Обрачун овакве неовлашћене потрошње, период неовлашћене потрошње и утврђивање накнаде врши се према чињеничном стању, а у складу са одредбама Главе VII – (Неовлашћена потрошња) Општих услова, аналогно, као за случај неовлашћене потрошње на укопном сату, МТК, РТК или другом пријемнику сличне намјене члан 92. став (4) и члан 93. став (4). Општих услова.

Што се тиче електроенергетских услова које објекат крајњег купца треба да испуни да би се прикључио на електродистрибутивну мрежу, они се одређују рјешењем о електроенергетској сагласности, које дистрибутер доноси у оквиру јавних овлашћења по правилима управног поступка, а на основу члана 72. став 4. Закона о електричној енергији („Службени гласник Републике Српаке“ број 8/08). Уколико је странка незадовољна, може поднијети жалбу РЕРС-у на рјешење дистрибутера у року од 15 дана од дана пријема рјешења, а на основу члана 72. став 6. Закона о електричној енергији и члана 215. Закона о општем управном поступку („Службени гласник Републике Српске“ број 13/02). Жалба РЕРС-у подноси се путем дистрибутера, како би дистрибутер претходно размотрио жалбу у смислу члана 219. – 221. Закона о општем управном поступку.

Поред наведеног, уколико постоје оправдани разлози у мрежи, дистрибутер може привремено ограничити вриједност прикључне снаге и то 8,1 kW тј. 35 А за једнофазни прикључак и 17,3 kW тј. 25 А за трофазни прикључак, а у том случају је дужан отклонити та ограничења у року о којем је благовремено обавијештен крајњи купац у складу са одредбом члана 36. став 4,5. и 8. Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом („Службени гласник Републике Српаке“ број 85/08).

Дакле, у оквиру одобрене прикључне снаге крајњи купац има право да слободно располаже са датом прикључном снагом и електричном енергијом у складу са закљученим уговором о снабдијевању електричном енергијом који појединачно закључује сваки крајњи купац.

Уколико је у поступку издавања електроенергетске сагласности дистрибутер одобрио одређен износ прикључне снаге, онда мора створити услове да крајњи купци могу користити електричну енергију у складу са издатом електроенергетском сагласношћу у оквиру одобрене прикључне снаге.

С обзиром да су међусобни односи, права и обавезе између крајњих купаца електричне енергије и дистрибутера-снабдјевача регулисани Општим условима за испоруку и снабдијевање електричном енергијом – у даљем тексту: Општи услови („Службени гласник Републике Српске“ број 85/08),то је, између осталог, овим општим актом регулисана и процедура подношења и рјешавања приговора крајњих купаца и очитања мјерних уређаја као и обрачун, фактурисање и наплата утрошене електричне енергије.

Што се тиче приговора крајњих купаца указујемо Вам на сљедеће:

Одредбом члана 110. став 1. Општих услова прописано је да крајњи купац може поднијети приговор дистрибутеру – снабдјевачу због непоштoвања одредби Општих услова у року од 30 дана од дана настанка разлога за подношење приговора, а у складу са ставом 5. истог члана дистрибутер – снабдјевач тарифних купаца је дужан да одговори на писани приговор крајњег купца, у писаној форми, најкасније у року од 15 дана од дана његовог пријема.

Уколико се приговор односи на новчани износ назначен на рачуну за утрошену електричну енергију у том случају је одредбом члана 88. став 1. Општих услова прописано да крајњи купац може поднијети приговор, у писаној форми, дистрибутеру или снабдјевачу, у року одређеном за плаћање, а о поднесеном приговору дистрибутер/снабдјевач је дужан да одлучи у року од 10 дана од дана подношења приговора, те да о истом, у писаној форми, обавијести подносиоца приговора.

Имајући у виду напријед наведено произилази да на приговор поднесен у писаној форми одговара надлежни организациони сегмент дистрибутера/снабдјевача, такође у писаној форми.

Како се крајњи купац може обратити дистрибутеру/снабдјевачу и усменим путем односно упитом ако захтијева објашњење или неке допунске информације, у том случају је одредбом члана 110. став 6. Општих услова прописано да је дистрибутер дужан одговорити на прикладан начин. Дакле, у овом случају је на дистрибутеру да сам оцијени шта у конкретном случају подразумијева прикладан начин, с тим да је основни циљ да крајњи купац добије тражено објашњење односно информацију.

Што се тиче очитања мјерних уређаја указујемо Вам на одредбу члана 81. став 4. Општих услова којом је прописано да је дистрибутер дужан, на захтјев крајњег купца, обезбиједити информацију везану за резултате очитања бројила електричне енергије, у року од 10 дана од дана подношења захтјева, а све такође на примјерен начин.

У вези Ваше недоумице шта се подразумијева под бројем крајњих купаца, указујемо Вам на дефиницију из Општих услова гдје појам „крајњи купац“ означава купца који купује електричну енергију за своје властите потребе и коришћење. У том смислу број крајњих купаца јесте број регистрованих пријављених крајњих купаца, што укључује активне и неактивне крајње купце и не односи се на број мјерних мјеста.

Одредбом члана 51. став 2. прописано је да крајњи купац који има више мјерних мјеста, може за свако мјерно мјесто закључити посебан уговор о снабдијевању, или може за више мјерних мјеста закључити један уговор о снабдијевању са идентификацијом сваког мјерног мјеста и у том случају у складу са одредбама члана 84. став 2. рачун за утрошену електричну енергију ће садржати засебан обрачун за свако мјерно мјесто крајњег купца.

Примјер: Дакле, уколико се крајњи купац обрати дистрибутеру са захтјевом за корекцијом обрачуна за својих пет мјерних мјеста, при чему је дистрибутер издао један рачун крајњем купцу, у том случају се ради о једном коригованом рачун.

Одредбама Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом – у даљем тексту: Општи услови („Службени гласник Републике Српске“ број 85/08) јасно је дефинисано да крајњи купац има право и обавезу да поднесе дистрибутеру захтјев за издавање електроенергетске сагласности за прикључење објекта на дистрибутивну мрежу прије издавања одобрења за грађење. Електроенергетска сагласност се издаје и за привремене објекте и градилишта. У ситуацији када физичко лице поднесе захтјев за прикључење и регистрацију мјерног мјеста на ниском напону објекта за који није потребно никакаво одобрење за грађење, а са кога би се електрична енергија користила за намјене попут рада мотора за наводњавање поврћа, усјева, пластеника, погон електричних косилица траве и слично, дистрибутер може да поступа у складу са одредбама члана 24. Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом – у даљем тексту: Општи услови („Службени гласник Републике Српске“ број 85/08), којим је дефинисано прикључење објеката (уређаја) који електричну енергију користе повремено, односно привремено али не дуже од 18 мјесеци на једној локацији, као што су покретни циркуси, рингишпили и други уређаји за забаву, покретни киосци сезонског карактера, репортажна телевизијска кола, мјешалице за бетон, камп приколице и слично. Овако утрошена електрична енергија обрачунава се по тарифним ставовима за категорију остала потрошња на 0,4 kV.

У ситуацији коју сте описали у оквиру овог питања указујемо Вам на одредбу тачке XIV став 2. Тарифног система за продају електричне енергије у Републици Српској којом је прописано да се по тарифним ставовима утврђеним за категорију потрошње „домаћинства“ обрачунава електрична енергија испоручена за потрошњу и у дјечијим јаслицама и вртићима, домовима за дјецу лишену родитељског старања, домовима и интернатима за ђаке и студенте, домовима за дјецу ометену у психофизичком развоју, домовима за васпитно запуштену дјецу и омладину, домовима за старе особе и дистрофичаре, домовима за стални смјештај пензионера, домовима за смјештај инвалида, глувих и слијепих лица, канцеларијама хуманитарних организација и црвеног крста, удружењима хендикепираних лица и вјерским објектима. Дакле, треба имати у виду чињеницу да су мјерни уређаји, како сте истакли, регистровани на правно лице па се и утрошена електрична енергија у стамбено-пословном објекту обрачунава по тарифним ставовима за категорију остала потрошња на 0,4 kV напону, у коју је разврстан и крајњи купац власник објекта.

Иако се из Вашег питања не може у потпуности разумјети о каквој се конкретно ситуацији ради, да ли се ради о обављању послова у стану у којем се и станује или је у питању стан који се користи само за обављање пословне дјелатности, потребно је указати на чињеницу да дистрибутер има право да провјери, на основу овлашћења из члана 71. Закона о електричној енергији, пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“ 8/08), да ли крајњи купац користи електричну енергију у складу са уговором о прикључењу и електроенергетском сагласношћу, тј. да ли је на дистрибутивну мрежу прикључио инсталације и уређаје који нису у складу са уговором о прикључењу и издатом електроенергетском сагласношћу. У случају када се корисник није регистровао код Вас као крајњи купац у категорији остала потрошња, иако има регистровану приватну дјеласност, и када не постоји мјерно мјесто намијењено за регистрацију такве потрошње, а укупна потрошња електричне енергије се исправно региструје на мјерном мјесту регистрованом за категорију домаћинства, тада се овако утрошена електрична енергија може обрачунати у складу са одредбом тачке XXIII Тарифног система за продају електричне енергије у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 28/06, 407/06, 59/07 и 114/07) којом је прописано да се у ситуацији када се на једном мјесту електрична енергија користи за намјене које се сврставају у различите тарифне групе, испоручена електрична енергија се обрачунава примјеном тарифних ставова за тарифну групу која има веће тарифне ставове. Такође, у овој ситуацији крајњи купац мора прибавити нову електроенергетску сагласност у којој ће бити исправно евидентирана намјена потрошње. У случају када се нека пословна дјелатност обавља у стану који служи само за ту намјену подразумијева и да се стан региструје као пословни простор па се и електрична енергија утрошена у њему обрачунава по тарифним ставовима за категорију остала потрошња на 0,4 kV напону. Врсте потребних одобрења, која се морају прибавити ради регистровања таквог објекта као пословног, нису предмет регулисања Закона о електричној енргији па Вам у вези са тим не можемо дати тражено тумачење. Такође, ситуација када крајњи купац у стану обавља неку дјелатност без одговарајућег одобрења и/или дозволе за обављање дјелатности није предмет који регулише Закон о електричној енергији и подзаконски акти РЕРС-а па Вам у вези са тим не можемо дати тумачење.

1.Општи услови за испоруку и снабдијевање електричном енергијом („Службени гласник РС“, бр.85/08) – Општи услови регулишу између осталог и односе између крајњих купаца електричне енергије и дистрибутера. Одредбама члана 36. и 118. Општих услова се дефинисани појмови прикључне снаге објекта крајњег купца и код нових крајњих купаца и код оних чији су објекти већ прикључени на дистрибутивну мрежу, а члан 70. дефинише ко сноси трошкове измјештања и мјесто-локацију измјештања мјерних мјеста крајњих купаца из категорије домаћинстава.

2. У складу са чланом 118. Општих услова, дистрибутер одређује прикључну снагу објекта  постојећег крајњег купца уколико нема евиденције о прикључној снази, а ни дистрибутер ни постојећи крајњи купац не посједују у својој документацији електроенергетску сагласност. Евентуално ограничење прикључне снаге за такве објекте врши се у складу са одредбама члана 36. Општих услова.
3. У члану 70. став 5. Општих услова наводи са да је „дистрибутер дужан о свом трошку уз претходно обавјештење крајњег купца постепено измјестити мјерна мјеста постојећих крајњих купаца која се налазе унутар објекта“, у истом члану став 7. Општих услова наводи се да је „прикључак крајњег купца код кога је измјештено мјерно мјесто основно средство дистрибутера“, дакле не постоји обавеза да крајњи купац врши уградњу неких других додатних уређаја за мјерење.
4. Тарифни систем за продају електричне енергије у Републици Српској утврђује категорије потрошње и групе купаца електричне енергије. Дистрибутер у поступку издавања електроенергетске сагласности одређује којој категорији потрошње припада крајњи купац водећи рачуна о Тарифном систему, намјени потрошње, инсталисаној снази и врсти трошила крајњег купца.

„купац из категорије домаћинства“ означава крајње купце чија потрошња обухвата потрошњу електричне енергије у становима, кућама за становање и одмор, потрошњу за освјетљење припадајућих споредних просторија за домаћинство, гаража, прилаза стамбеним објектима, стубишну расвјeту, лифтове и заједничке ТВ уређаје. Измјештањем мјерног мјеста се не мијења категорија потрошње електричне енергије крајњег купца, већ она искључиво зависи од претходно наведеног.

Ово из разлога што кућа има 3 спрата и уградњом осигурача снаге мање од 63 А који су уграђени још 1981. године не би се могли напајати већ инсталисани потрошачи ( 3 велика бојлера у купаоницама, 3 мала бојлера, елекрична пећ од 6 kW те, два етажна централна гријања снаге од 2 x 18 kW + расвјета и остали стандардни кућни потрошачи).

Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске (у даљем тексту: Регулатор) добила је Ваш упит, у електронској форми, у вези уградње и власништва бројила електричне енергије, раздвајања мјерног мјеста како за постојеће тако и за нове крајње купце, као и потреба да се ова питања сагледају у свјетлу Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини.

Прије одговора на постављена питања потребно је напоменути да је Регулатор у складу са својим надлежностима и у поступку прописаном Законом о електричној енергији – пречишћени текст („Службени Гласник Републике Српске“ број 8/08) донио Опште услове за испоруку и снабдијевање електричном енергијом-Општи услови („Службени Гласник Републике Српске“ број 85/08).

Поступак доношења овог подзаконског прописа, као и свих правила и прописа које доноси Регулатор је јаван, тј. обавља се у поступку јавних расправа.

У погледу формирања одговора наводимо кратак преглед одредби које суштински и представљају одговор на постављена питања:

Пођимо редом.

У Општим условима прикључак је дефинисан као скуп електричних водова, опреме и мјерних уређаја којим се електроенергетски објекат крајњег купца или произвођача спаја са дистрибутивном мрежом.

Чланом 41 став (1) наводи се да је прикључак објекта новог крајњег купца/произвођача на дистрибутивну мрежу основно средство дистрибутера.

Дакле, власник мјерног уређаја, односно бројила електричне енергије је дистрибутер када је у питању прикључак објекта новог крајњег купца.

Када су у питању мјерни уређаји постојећих крајњих купаца наводимо одредбе члана 76. Општих услова којима је прописано да постојећи крајњи купци/произвођачи могу предати мјерне уређаје у власништво дистрибутера који је обавезан од момента преузимања да врши њихово одржавање, замјену и верификацију у складу са техничким и метролошким прописима.

Чланом 41 став (5) је прописано да постојећи крајњи купци који нису предали прикључак у власништво дистрибутера сами сносе трошкове одржавања и обавезни су да закључе уговор са дистрибутером о одржавању прикључка.

У случају подјеле мјерног мјеста на два или више мјерних мјеста корисници мреже су дужни прибавити нову електроенергетску сагласност.

Одредбама члана 14. став (3) власнику објекта је остављена могућност да, уколико прикључак има више мјерних мјеста, прибави једну нову електренергетску сагласност која садржи податке о прикључној снази и друге потребне податке за свако појединачно мјерно мјесто.

Уколико се у случају раздвајања укупна прикључна снага домаћинстава не повећава у односу вриједност прикључне снаге наведене у електроенергетској сагласности прије раздвајања тада крајњи купци не плаћају накнаду за обезбјеђење услова за прикључење.

Крајњи купац-домаћинство плаћа, у том случају, дистрибутеру накнаду за прикључење која обухвата стварне трошкове изградње прикључка, укључујући опремање мјерног мјеста мјерним уређајем, што се уређује уговором о прикључењу са дистрибутером, који и изграђује прикључак и врши прикључење.

Сматрамо да горе наведене одредбе нису у супротности са Законом о заштити потрошача, с обзиром да је према одредбама овог закона пружање економских услуга од општег интереса као што је снабдијевање електричном енергијом у режиму уговорних односа.

Према одредбама Закона о електричној енергији чланом 86.  став (2 ) и (3) се наводи:

„Изградњом објеката или извођењем радова у близини електроенергетских објеката и постројења не смије се ометати нормално коришћење тих објеката и постројења.

Забрањено је наношење штете електроенергетским објектима и ометање њиховог рада“.

Такође у Закону о електричној енергији у члану 89. се наводи да прије издавања услова за уређење простора за изградњу или реконтрукције објеката који се налазе у близини електроенергетских објеката орган управе надлежан за издавање услова за уређење простора дужан је да прибави сагласност корисника дозволе.

Чланом 13.  став 2. Општих улова се наводи да „На захтјев органа управе надлежног за издавање услова за уређење простора дистрибутер издаје сагласност на локацију“.

Дакле, када крајњи купац захтијева дислокацију дијела дистрибутивне мреже то не смије бити на штету општег интереса и он  треба да сноси све трошкове такве дислокације. Уколико би те трошкове сносио дистрибутер, неизвјесно је да ли би се такви трошкови дистрибутера у тарифном поступку могли сматрати оправданим. Објективно, такве трошкове, који су проузроковани захтјевом крајњих купаца за дислокацијом дијела дистрибутивне мреже и то у њиховом интересу, не би требали сносити други крајњи купци кроз цијену електричне енергије у коју су укалкулисани ови трошкови.

Уколико је измјештање дијела дистрибутвне мреже неопходно ради отклањања опасности по живот и здравље људи или животиња, или спречавања настанка веће материјалне штете, надлежни орган прописује о чијем ће се трошку извршити то измјештање, уколико дистрибутер није нашао за сходно да самостално предузме такве активности, сматрајући да за то нема потребе.

Чланом 16. Општих услова став (1) наводи се између осталог да: „Подносилац захтјева може предложити начин на који ће се објекат прикључити на дистрибутивну мрежу (надземни, подземни, једнофазни, трофазни прикључак)“.

Одредбама члана 22. Општих услова став (1) дистрибутеру је дата надлежност да у складу са својим техничким рјешењима одређује тип прикључка и мјесто у којем се прикључак спаја са дистрибутивном мрежом, при чему може изаћи у сусрет подносиоцу захтјева уколико то техничке и урбанистичке могућности дозвољавају.

Избор типа прикључка, у овом случају подземног прикључка са стуба надземне нисконапонске мреже, зависи од техничких услова у издатој електроенергетској сагласности, тј. од уговора о прикључењу.

Приликом закључења уговора о прикључењу између дистрибутера и крајњег купца којем је издата електроенергетска сагласност према одредбама члана 42. Општих услова уређују се изградња прикључка, поступак и рокови прикључења, начин плаћања и друге појединости у вези са прикључком и прикључењем.

Чланом 31. став (5) Општих услова прописано је да корисник мреже који своје објекте намјерава прикључити на дистрибутивну мрежу дужан је дистрибутеру омогућити право службености на дијелу некретнине у свом посједу, омогућити несметану изградњу и одржавање прикључка и помоћи у рјешавању имовинско-правних односа ако то дистрибутер од њега затражи.

Чланом 70. став (3), и (5) Општих услова прописано је да се мјерно мјесто за крајње купце из категорије домаћинства (индивидуална стамбена изградња) за нове или реконструисане прикључке лоцира са спољне стране или ван грађевинског објекта, уколико је то урбанистички и амбијентално дозвољено и под условом да је могућ приступ мјерном мјесту сваким даном од 08-18 часова. Такође је дистрибутер дужан о свом трошку уз претходно обавјештење крајњег купца постепено измјестити мјерна мјеста постојећих крајњих купаца која се налазе унутар објекта, на начин који ће обезбиједити разграничење одговорности између дистрибутера и крајњег купца и испуњење претходних услов

Чланом 121. Општих услова прописано да је дистрибутер дужан измјестити мјерна мјеста из члана 70. став (5) у року од осам година од дана ступања на снагу ових Општих услова.

Према томе, обавеза измјештања према одредбама Општих услова се не односи на измјештање стуба надземне нисконапонске мреже који се налази на посједу крајњег купца, него на измјештање мјерних мјеста у тачно одређеним случајевима.

Обезбјеђење услова за прикључење значи да је дистрибутивна мрежа на коју се објекти крајњег купца прикључују изведена на начин да се крајњем купцу може обезбиједити испорука електричне енергије у складу са енергетским условима прописаним електроенергетском сагласносношћу. Обавеза је дистрибутера да изгради дистрибутивну мрежу у складу са оптерећењем крајњих купаца чији су објекти прикључени на сваком посматраном дијелу мреже.

Приликом изградње новог објекта на другој локацији и одјаве објекта на претходној локацији, са становишта дистрибутера, у погледу обезбјеђења услова за прикључење, значајна је структура мреже на коју се поменути објекат прикључује.

У складу са принципом да је једнократни новчани износ ради обезбјеђења услова за прикључење намијењен за повећање капацитета „по дубини“ дистрибутивне мреже, прикључење новог објекта исте прикључне снаге, на истом изводу из напојне трафостанице на којем је био прикључен објекат који се искључује (стари прикључак више не постоји), на начин који не  захтијева додатне  капацитете у било којем дијелу мреже, не ствара обавезу да у том случају  крајњи купац плаћа једнократни новчани износ ради обезбјеђења услова за прикључење за нови објекат.  Дакле, код закључења уговора о прикључењу новог објекта из трошкова прикључења изостављају се трошкови обезбјеђења услова за прикључење.

У случају изградње новог објекта који се не прикључује на начин описан у претходном параграфу, односно када се купцу за прикључење тог објекта  на новој локацији обезбјеђује капацитет мреже као и за било који други нови објекат, дистрибутер и крајњи купац закључују уговор о прикључењу, који подразумијева и плаћање трошкова обезбјеђења услова за прикључење на новој локацији. Крајњи купац који се поново пријави на мјесту прикључења одјављеног објекта није дужан сносити трошкове обезбјеђења услова за прикључење у периоду до пет године од дана одјаве, у складу са чланом 23. и 104. Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом („Службени гласник РС“ број 85/08).

Закон о електричној енергији није прописао овлаштење Регулатору да прописује субвенције за одређене категорије крајњих купаца приликом прикључења њихових објеката на дистрибутивну мрежу. РЕРС је донијела Рјешење о утврђивању накнаде за прикључење објеката крајњих купаца на дистрибутивну мрежу, накнаде из овог рјешења се примјењују од 01.10.2009. године, при чему се поменуте одредбе односе на све крајње купце. Издавање одобрења за грађење је регулисано другим прописима, за чије доношење и тумачење није надлежан Регулатор.

У погледу одговора на oво питање наводимо кратак преглед дефиниција и одредби из Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергјиом – Општи услови ( „Службени гласник Републике Српске“,  број 85/08) у вези са овим питањем:

„нови крајњи купац“ означава крајњег купца чији се електроенергетски објекат први пут прикључује на електроенергетску мрежу или чији је електроенергетски објекат био искључен са електроенергетске мреже дуже од пет година;

„накнада за прикључење“ представља укупан новчани износ који корисник мреже треба да плати дистрибутеру ради прикључења својих објеката на дистрибутивну мрежу, а обухвата накнаду за изградњу прикључка и накнаду за обезбјеђење услова за прикључење кроз повећање капацитета дистрибутивне мреже;

РЕРС је донијела Рјешење о утврђивању накнаде за прикључење објеката крајњих купаца на дистрибутивну мрежу, накнаде из овог рјешења се примјењују од 01.10.2009. године

У члану 104. у ставу (3) и (4) се наводи да:

Крајњи купац, чији је објекат искључен са мреже у периоду дужем од пет година, приликом подношења захтјева за поновно прикључење третира се као нови крајњи купац, с тим што приликом поновног прикључења плаћа накнаду за прикључење која се састоји од стварних трошкова изградње прикључка и накнаде за обезбјеђење услова за прикључење на дистрибутивну мрежу.

Износ накнаде за прикључење из става (3) овог члана не може бити већи од износа накнаде за прикључење коју би платио крајњи купац у случају да се његов објекат први пут прикључује на мрежу.

Дакле, уколико се прикључење новоизграђене породичне куће исте прикључне снаге, на истом изводу из напојне трафостанице на којем је била прикључена стара кућа која је искључена (стари прикључак више не постоји), врши на начин који не захтијева додатне  капацитете у било којем дијелу мреже, не ствара се обавеза да у том случају крајњи купац плаћа једнократни новчани износ ради обезбјеђења услова за прикључење за нову породичну кућу и то у периоду до пет година од искључења старе куће са дистрибутивне мреже. 

Код закључења уговора о прикључењу новог објекта из трошкова прикључења изостављају се трошкови обезбјеђења услова за прикључење, а крајњи купац плаћа стварне трошкове изградње прикључка.

У случају да се ново изграђени објекат не прикључује на начин описан у претходном параграфу, односно када се купцу за прикључење тог објекта на новој локацији обезбјеђује капацитет мреже као и за било који други нови објекат, дистрибутер и крајњи купац закључују уговор о прикључењу, који подразумијева и плаћање трошкова обезбјеђења услова за прикључење на новој локацији.

ПИТАЊЕ

„Тржница“ а.д. Бања Лука посједује на двије локације у граду пословно-продајне просторе које, у складу са својом дјелатношћу, издаје у закуп правним или физичким лицима.

До 2001. године сваки корисник пословног простора је имао властито мјерење електричне енергије, а закупци истих су трошкове електричне енергије сами регулисали са „Електродистрибуцијом“ Бања Лука.

Обзиром да се ради око 250 малих пословних јединица, са тенденцијом раста броја корисника због доградње, те да су веома честе промјене закупаца, а због проблема који су се јављали у односима закупац и испоручилац ел. енергије, РЈ „Електродистрибуција“ Бања Лука се обратила „Тржници“ а.д. Бања Лука са захтјевом да се мјерење на једној локацији обједини и обезбједи мјерење потрошене ел. енергије на једном мјесту.

„Тржница“ а.д.Бања Лука је по добијеним електроенергетским сагласностима и грађевинским дозволама изградила на својим локацијама своје трафо станице 10 (20)/0,4 kV, 630 kV и 0,4 kV електричне мреже, са уграђеним мјерним гарнитурама на напону 10 kV. Сада се на свакој локацији електрична енергија мјери на једном мјесту, а обрачун се врши по тарифном систему 10 kV.

За сваки локал је уграђено контролно мјерење са квалитетним бројилима електричне енергије. Утрошену електричну енергију у двије трафо станице са вршним оптерећењем Тржница по пријему рачуна плати Електродистрибуцији.

Својим закупцима и корисницима електричне енергије Тржница фактурише потрошњу која је очитана на контролним бројилима, а вршно оптерећење по трафо станици подјели са бројем свих контролних бројила на тој локацији и прикључи поменутој фактури мјесечне потрошње. Наравно да фактурисање ел. енергије вршимо по одредбама „Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом“, као што и нама фактуре шаље „Електродистрибуција“.

У новим „Општим условима за испоруку и снабдијевање електричном енергијом“ нисмо пронашли одредбу која би јасно потврдила или на неки други начин дефинисала нашу дилему у погледу легалности начина фактурисања утрошене ел. енергије нашим корисницима простора.

Морамо истаћи да смо од почетка овог начина рада од испоручиоца тражили да овај новонастали проблем ријеши, а у који смо доспјели испуњавајући њихов налог да обезбједимо мјерење на једном мјесту, те да су нас обавјестили да ће то бит дефинисано новим општим условима.

Желимо напоменути да смо се на овај захтјев одлучили по препоруци и сугестији новог руководства у РЈ „Електродистрибуција“ Бања Лука, чији смо потрошач, са којима смо покушали изнаћи рјешење у оквирима нових „Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом“.

Вас молимо да нам помогнете у смислу да нам потврдите досадашњи начин рада или да дефинишете начин и услове под којима ми легално можемо да својим закупцима пословних простора фактуришемо утрошену ел. енергију и вршно оптерећење по локацијама.

ОДГОВОР

На основу чињеница наведених Вашим дописом, те достављене електроенергетске сагласности број 2726/01 од 27.11.2002. године, те електроенергетске сагласности број 3660/02 од 19.11.2002. године, очигледно је да се као крајњи купац електричне енергије јавља „Тржница“ а.д. Бања Лука, док закупци пословних простора немају тај статус.

У конкретном случају обрачун и фактурисање утрошене електричне енергије закупцима пословних простора се може вршити у складу са чланом 18. Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом („Службени гласник РС“ број 66/06), при чему би сви закупци имали статус индиректног купца. Оваквим начином фактурисања између снабдјевача електричном енергијом и закупца би био успостављен директан уговорни однос.

Други начин обрачуна и фактурисања се може примијенити уколико „Тржница“ а.д. Бања Лука не одобри, или „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука не да сагласност на снабдијевање закупаца као индиректних купаца. У том случају „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука треба да фактурише утрошену електричну енергију „Тржници“ а.д. Бања Лука, док се начин на који закупци плаћају трошкове електричне енергије дефинише путем уговора о закупу са „Тржницом“, при чему трошкови електричне енергије представљају варијабилни дио трошкова закупа.

Неспорно је да се Општи услови примјењују на све случајеве који су наступили након ступања на снагу истих. У случају искључења прикључка крајњег купца примијењује се члан 104. став 3. Општих услова којим је прописано да „Крајњи купац, чији је објекат искључен са мреже у периоду дужем од пет година, приликом подношења захтјева за поновно прикључење третира се као нови крајњи купац“, и члан 23. став (3) тачка в) Општих услова којим је прописано да „Издата електроенергетска сагласност престаје да важи уколико је објекат корисника мреже био искључен у непрекидном периоду дужем од пет година, уколико одредбама Општих услова није другачије прописано“. Имајући у виду прописе који су важили у вријеме одјаве крајњег купца, а прије ступања на снагу Општих услова, од посебног је значаја да се примјењује иста пословна политика чиме би се уважио принцип правничности и равноправности свих крајњих купаца на тржишту електричне енергије, као и принцип правне сигурности крајњих купаца. Стога сматрамо да се крајњем купцу из категорије домаћинства не треба наметати обавеза плаћања трошкова обезбјеђења услова за прикључење, под условом да су исте платили раније, па су прикључак привремено отказали или напустили у вријеме важења „Одлуке о критеријуму и висини посебног једнократног новчаног износа кога плаћају потрошачи електричне енергије ради обезбјеђења услова за прикључење на електроенергетске објекте или повећање снаге постојећих трошила“, број 01-671-1/94 од 25. јула 1994. године, ако захтјев за поновно прикључење подноси у року од десет (10) година од дана отказивања, односно напуштања прикључка.